Многи родитељи, ујаци и баке и деке имају лоша навика да се прибегава страху тако да се деца повинују. Често се могу чути фразе попут: „Ако не поједеш храну, кукавица ће доћи по тебе“, „Ако не средиш своје играчке, чудовиште ће се наљутити“, „Ако се лоше понашаш, вук ће доћи да те тражи" или " "Човек са торбом ће те одвести." Иако за одрасле ове фразе могу изгледати безазлено, за децу имају а дубоко штетно и сурово.
Утицај страха на развој детета
Психа деце је у формирању и кључно је то разумети Страхови који се усађују током ове фазе имају трајне последице. Одгајање детета уз ове претње може га претворити у особу несигуран, узнемирен и са проблемима суочавања са животном средином. Ово има негативан утицај на ваше поштовање и у њиховој способности да се суоче са изазовима на здрав начин.
Улога одраслих, посебно родитеља, треба да буде да обезбедити безбедно и стабилно окружење. Деца треба да осећају да су заштићена, а не уплашена. Ако је циљ да их едукујемо да обављају задатак као што је сређивање својих играчака, одрасли морају пренети важност тога јер је то исправно, а не зато што чудовиште долази по њих.
Психолошке последице плашења деце
Детињство је посебно осетљива фаза у којој деца верују у постојање фантастичних фигура као што су виле, чудовишта и духови. Овај феномен настаје због његовог ограничене когнитивне способности да разазна између стварног и имагинарног. за ово, претње засноване на овим бројкама стварају непотребан ниво анксиозности у малима.
Ефекти могу бити вишеструки:
- Ноћне море и поремећаји спавања: Страхови изазвани овим претњама се преносе на ваше сате одмора, мењајући квалитет сна.
- Ниско самопоштовање: Деца се осећају неспособном да се изборе са замишљеним ситуацијама, што им нарушава самопоуздање.
- Несигурност и зависност: Стални страх их може довести до тога да се претерано ослањају на одрасле како би се осећали заштићено.
Поред тога, учење кроз страх блокира учење. Уплашено дете не може да се концентрише на разумевање стварне вредности правила, пошто је његов мозак у стању приправности, фокусиран само на избегавање наводне опасности.
Образовање засновано на безбедности а не на страху
Алтернативно, психолози и едукатори препоручују објаснити деци природне последице његових поступака. Ефикасније и здравије је научити их да подизање њихових играчака спречава некога да се спотакне или да брига о њиховим стварима осигурава да ће моћи да их користе дуже.
Ако се тражи више стратегија принуде, боље је користити привремене и опипљиве мере попут „ако не, нећете моћи да гледате своју омиљену емисију“. Ове радње не само да су мање штетне, већ омогућавају детету да јасно разуме разлог за одлуке.
Еволуциони страхови и како се суочити са њима
Развој детета укључује природне фазе у којима је страх део учење и опстанак. Међутим, изманипулисани или вештачки изазвани страхови могу се временом појачати и продужити, ометајући њихов емоционални и друштвени развој.
Најчешћи страхови код деце укључују:
- Страх од мрака
- страх од животиња
- Страх од одвајања од родитеља
- Страх од ауторитета као што су лекари или полиција ако су коришћени као претње
Да би се помогло деци да превазиђу ове страхове, неопходно је да одрасли буду личности подршке. сигурност и поверење. Деца треба да се осећају заштићено у свом окружењу и да никада не буду изложена претњама које погоршавају њихову анксиозност.
Шта да радимо ако смо страх већ користили као васпитно средство?
Исправљање овог приступа захтева стрпљење и доследност. Неке стратегије укључују:
- Демистификујте претње: Разговарајте са децом о фигурама или ситуацијама које су коришћене да их уплаше и објасните им да нису стварне.
- Направите безбедно окружење: Промовишите просторе за поверење где дете може да изрази своје страхове без страха од исмевања.
- Позитивно појачање: Наградите позитивне акције уместо да кажњавате претњама.
Поред тога, ако страхови потрају и озбиљно утичу на дете, препоручљиво је потражити помоћ стручњака као што је дечји психолог који ће радити на стратегијама које ће им помоћи да се носе. победи своје страхове.
Истраживања показују да образовање засновано на љубави, емпатији и позитивном поткрепљивању не само да омогућава деци да постану самопоузданији, већ и побољшавају однос између родитеља и деце. Деци је потребна љубав да би напредовала, а не страх.
Образовање детета укључује пратњу док истражује свет, прилагођавање његовом еволуционом процесу и помагање му да развити своју способност доношења одлука сам по себи. Напуштање претњи као образовног средства је први корак ка поштовању и ефикасном родитељству.